OMOLJICA – Tradicionalnom manifestacijom „Omoljička cipovka“ počeli su Porodični dani u Omoljici, uz etno bazar i priču o hlebu koji se u Južnom Banatu pravi više od tri veka.
Trinaesti Porodični dani u Omoljici počeli su 12. avgusta tradicionalnom manifestacijom „Omoljička cipovka“, koju organizuju članice Udruženja žena „Omoljčanke“. Na platou ispred Doma kulture „Vuk Karadžić“ održan je etno bazar na kojem su učestvovala udruženja iz različitih mesta Južnog Banata, predstavljajući rukotvorine, domaće proizvode i običaje koji se prenose s generacije na generaciju.
U središtu manifestacije bila je cipovka – tradicionalni vojvođanski hleb koji zauzima posebno mesto u kulturnom nasleđu ovog kraja.
Hleb koji je hranio porodicu cele sedmice
Koordinatorka projekata u Udruženju žena „Omoljčanke“ Ana Vugrinec ističe da je cipovka nekada bila neizostavan deo svakog domaćinstva.
“Danas je uobičajeno da hleb kupimo u prodavnici ili pekari, ali nekada nije bilo tako. Žene su ustajale već oko tri ili četiri sata ujutru i mesile hleb za porodicu. Cipovka je bila veliki hleb, težak i do sedam kilograma, koji je trebalo da traje čitave sedmice”, objašnjava Vugrinec.
Prema njenim rečima, iako su sastojci jednostavni – brašno, voda, so i kvasac – za dobru cipovku neophodni su iskustvo, umešnost i ljubav.
“Što više vremena posvetite hlebu, to će se videti na njegovom ukusu i kvalitetu. Kao što kažu da kolač ne uspe kada je domaćica neraspoložena, tako je i sa hlebom”, dodaje ona.
Cipovka se pravi od brašna, vode, soli i kvasca ali je receptura dobro čuvana porodična tajna. Ona ne sadrži aditive i mesi se ručno. Ljudi vole cipovku zato što ima više sredine, korica je posebna, nije zalepljena ni sa jedne strane, dole je dobro pečena, i svuda ima okrajak. Ako se cipovka čuva u pamučnoj krpi, bez problema će ostati sveža i do tri dana.
Hleb koji se „smeje na Mesec“
Cipovka se na području Južnog Banata pravi više od tri veka. Nekada je težila između pet i sedam kilograma, dok se danas najčešće priprema u manjim veličinama.
Posebnost ovog hleba je hrskava, karamelizovana korica i meka unutrašnjost, a tradicionalno se mesi u zoru, dok je Mesec još na nebu.
“Cipovka se zaseca sa jedne strane tako da podseća na osmeh. Zato postoji verovanje da je to hleb koji se smeje Mesecu”, kaže Ana Vugrinec.
Prema dostupnim podacima, upravo je Omoljica jedno od retkih mesta u Južnom Banatu gde se tradicija pravljenja cipovke i dalje neguje, uglavnom u domaćinstvima i kroz aktivnosti udruženja žena.
Vuk Karadžić i cipovka
Za ovaj tradicionalni hleb vezuje se i zanimljiva priča o Vuku Stefanoviću Karadžiću.
Kako navodi Ana Vugrinec, postoje zapisi da je Vuk tokom boravka u Omoljici imao priliku da proba cipovku, a veruje se da je upravo tada reč „cipo“, koja označava okrajak ili parče hleba, ušla u njegov rečnik srpskog jezika.
Članice Udruženja žena „Omoljčanke“ kroz manifestaciju žele da sačuvaju tradiciju i podstaknu mlađe generacije da makar povremeno mese ovaj stari vojvođanski hleb.
“Naša ideja je da sačuvamo tradiciju i pokažemo koliko je važno da se porodica okupi oko zajedničke trpeze. Hleb nije samo hrana, već simbol zajedništva, ljubavi i doma”, poručila je Ana Vugrinec.
Manifestacija „Omoljička cipovka“ tako i ove godine podseća da se najvredniji običaji čuvaju upravo kroz svakodnevne navike, porodična okupljanja i recepte koji se prenose s kolena na koleno.
