Udruženja žena u seoskim sredinama širom Vojvodine zauzimaju sve značajnije mesto u obogaćivanju turističke ponude u svojoj sredini. Takva je situacija i u Banatskom Novom Selu kod Pančeva gde se poslednjih deset godina značajno povećao i broj manifestacija u mestu i broj žena angažovanih u spremanju gastronomske ponude svog kraja ili spremanju ručnih radova i suvenira koji se prodaju na tim manifestacijama.
Udruženje žena „Novoseljanke – Boboacele“ osnovano je krajem novembra 2014. godine. Od tada na brojnim manifestacijama, izložbama i sajmovima širom Srbije, svojim učešćem rado daju podršku dešavanjima na lokalnom, gradskom, pa i na državnom nivou. Na taj način istovremeno predstavljaju srpske i rumunske običaje i tradiciju Banatskog Novog Sela, a samim tim i svoj rad.
Snežana Baba je predsednica Udruženja „Novoseljanke – Boboacele“ od osnivanja do danas.
Kako kaže, očuvanje, unapređenje i promocija starih zanata, razvoj i promocija proizvodnje zdrave hrane, razvoj i promocija seoskog turizma, stvaranje povoljnih uslova za život i rad na selu, organizacija poseta manifestacijama i sajmovima i drugi ciljevi u interesu napretka i prosperiteta sela samo su neke od brojnih aktivnosti kojima se bave od osnivanja.
Najpoznatije su po spravljanju domaćeg hleba uz upotrebu domaćeg kvasca “komlov”, ali su vremenom postale poznate i po organizovanju radionica ukrašavanja medenjaka uoči uskršnjih i božićnih praznika i po organizovanju izložbi ručnih radova uoči 8. marta.
Članice Udruženja žena Novoseljanke predstaviće se i ove godine na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu, gde će posetioce upoznati sa hlebom koji prave od domaćeg kvasca. Već polovinom decembra održaće radionice sa decom iz škole u Banatskom Novom Selu u okviru koje će ukrašavati medenjake.
Snežana Baba podseća da je Udruženje žena Novoseljanke poznato po pravljenju banatskog hleba sa domaćim kvascem.
“Članice našeg udruženja svakog septembra organizuju i manifestaciju koja je posvećena banatskom hlebu, koja je ove godine po deseti put bila održana u Banatskom Novom Selu. Svoj hleb predstavićemo i posetiocima Etno sajma hrane i piće u Beogradu na štandu Privredne komore Pančevo. Članice udruženja počele su da prave i novogodišnje ukrase, a planiraju i radionice sa decom iz škole Žarko Zrenjanin iz Banatskog Novog Sela 12. i 13. decembra. Pozivamo zainteresovane da nam se obrate ako su im neophodni novogodišnji ukrasi za predstojeće praznike, a sve informacije mogu da pronađu na društvenim mrežama”, kaže Snežana Baba.
Snežana Baba kaže da se ideja za osnivanje udruženja žena koje se bavi pravljenjem hleba javila slučajno, uz kafu sa njenom snajom i mamom dok su na televizoru gledale prilog o jednom udruženju.
“Zapitala sam se zašto u našem mestu ne postoji udruženje žena. Mesto je dosta veliko, a neka manja mesta ih imaju i tako smo nas tri odlučile da pozovemo i ostale žene iz mesta i osnujemo udruženje. Udruženje se bavi afirmacijom žena u ruralnoj sredini, negovanjem i očuvanjem tradicije i običaja oba naroda koji godinama žive na ovim prostorima, a to su Srbi i Rumuni pa otud i dvojezični naziv udruženja. Kako je u našem mestu glavna grana privrede poljoprivreda tako smo i mi odabrale da naša glavna manifestacija bude vezana za to, a ona nosi naziv „Banatski hleb“ i po njoj smo prepoznatljive. Otišle smo korak dalje i uz pomoć prijatelja udruženja (ljudi koji su istraživali razne vrste kvasca) kao i uz pomoć naše meštanke koja je u tom trenutku imala blizu 90 godina došli smo do originalnog recepta za komlov – kvasac kojeg same pravimo, a koji je sa našeg prostora”, kaže Baba.
Kako Snežana kaže, proces pravljenja hleba od ovog kvasca je isti kao i proces koji je svima poznat.
“Akcenat bi bio u samom procesu pravljenja kvasca jer obično ljudi tu vrstu kvasca vežu za samo testo koje se ostavljalo od prethodno umešenog testa. Međutim ovaj kvasac se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna uz dodatke mekinja, vode i soli. Ono što je bitno je način i dužina sušenja ovog kvasca. Tako napravljen kvasac, adekvatno čuvan može trajati i do godinu dana. Što se tiče neke specifične tehnike pravljenja hleba, banatski hleb je od davnina pečen u velikoj šerpi, u zidanim furunama i bio je zarezan kao da smeje. U to vreme hleb je bio jako veliki i trajao je i po nekoliko dana. Takođe, ono što je bitno je koliko puta će se hleb premesiti tako da proces pravljenja hleba može da traje i više od šest sati. U udruženju smo se vezali isključivo za hleb sa komlovom, a za njega smo dobile i sajamski sertifikat na Međunarodnom sajmu Etno hrane i pića u Beogradu u kategoriji Hleb, peciva i kolači. Ipak, pravimo i druge vrsta hleba: sa semenkama, beskvasni hleb, sa raznim vrstama brašna kao i slavske kolače. Ono što je bitno je da kada pojedete krišku domaćeg hleba ste siti jer nemaju u sebi razne aditive”, objasnila je naša sagovornica.
Snežana Baba kaže da tradicija i nasleđe imaju veliku ulogu u radu udruženja jer upravo je to i jedan od ciljeva udruženja kao i da sve to prenesu mlađim generacijama, jer je veoma bitno da deca ne zaborave svoje korene.
“Udruženje je osnovano krajem 2014. godine i od tada do danas prošle smo kroz razne faze. Usavršavale se na raznim seminarima i uvek stremile ka većim ciljevima u odnosu na prethodnu godinu. Organizujemo sada već redovno dve izložbe „U susret Osmom martu“ i izložbu ručno dekorisanih Vaskršnjih jaja, a glavna manifestacija je „Banatski hleb“. Takođe, bile smo suorganizatori raznih dešavanja i rado se odazovemo i humanitarnim događajima ukoliko možemo da pomognemo. Tokom godine organizujemo i radionice sa decom te zajedno pravimo kolače, deca uče razne tehnike ručnih radova, a imali smo i projekat „Deca i vez u ruralnoj sredini“ u kojem je učestvovalo 20 devojčica koje su svoje radove upravo izložile na jednoj od izložbi koju organizujemo”, kaže Snežana Baba.
Udruženje “Novoseljanke / Boboacele” daje veliki doprinos očuvanju kulture pečenja hleba, ne samo kroz manifestaciju “Banatski hleb” koju organizuju već punih deset godina. Sva njihova učešća i gostovanja na izložbama, manifestacijama, sajmovima, televizijskim emisijama ne mogu proći bez hleba pa čak i neka diplomatska dešavanja.
“Naš doprinos promociji domaćeg hleba se nalazi zabeležen i u nekoliko knjiga. U planu nam je i da organizujemo edukativne radionice sa odraslima, jer smo do sada radionice održavale sa decom. Dugo se bavimo domaćim hlebom i sada je sve manje izazova u načinu pravljenja hleba sem možda ako u recept ubacimo novi sastojak odnosno inoviramo recept. Što se tiče izazova u održavanju udruženja aktivnim, oni su veliki. Mladi su slabo zainteresovani za očuvanje tradicije i kulture, a još manje da daju svoj doprinos zajednici bez nadoknade. Upravo je taj finansijski momenat u neprofitnim udruženjima i najveći izazov. Mi se finansiramo putem pisanja projekata na raznim konkursima i pomoću prijatelja udruženja. Sve naše projekte realizovale smo upravo zahvaljujući konkursima koje raspisuju Grad Pančevo, Pokrajinska Vlada, Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine kao i uz pomoć MZ Banatsko Novo Selo. Dobru saradnju imamo sa svim lokalnim ustanovama kao što su škola, Dom kulture i naravno privrednici. Takođe tu su brojni mediji koji nas prate i imaju veliku ulogu u razvoju udruženja”, priča za naš portal Snežana Baba.
Uloga ovog udruženja u obogaćivanju turističke ponude u svojoj sredini je velika, pre svega zbog negovanja i srpske rumunske tradicije.
“Kada su u pitanju srpska i rumunska tradicija i običaji Banatskog Novog Sela, posetioce za naš izlagački prostor ili štand često privuku narodne nošnje, koje ne samo da izlažemo, već ih često i oblačimo, jer na taj način dolazi do izražaja sva njihova lepota. Neretko pažnju privuče i gurmansko umeće naših vrednih članica. Dešava se da tamo gde izlažemo hranu veoma brzo ostanemo bez takoreći „izlagačkog materijala“. To nam je posebno drago, jer znači da se posetiocima sviđa ono što napravimo. Cilj naše manifestacije „Banatski hleb“ je afirmacija potencijala i stvaralaštva žena u ruralnoj sredini. Ideja je bila da se na neki način sugeriše ženama da kroz svoj rad prepoznaju sopstvene vrednosti”, kaže Snežana Baba, predsednica Udruženja.
Deseto takmičenje za izbor najukusnijeg domaćeg hleba „Banatski hleb“ održano je 28. septembra ove godine na platou ispred Doma kulture Banatsko Novo Selo. Po propozicijama biran je najbolji domaći hleb u dve kategorije: hleb koji kandiduju udruženja i hleb koji kandiduju pojedinci.
Manifestacija je počela propratnim kulturno-umetničkim programom i obraćanjem zvanica. Manifestaciju je otvorio Darko Ješić, član Gradskog veća za kulturu i omladinu.
„Danas smo se okupili da proslavimo nešto što je mnogo više od običnog proizvoda—hleb. On je simbol našeg zajedništva, naše istorije, i naše kulture. Hleb je ono što okuplja porodice za stolom, ono što se nudi kao znak dobrodošlice i ono što je uvek prisutno u svakodnevnim i svečanim trenucima. Manifestacija „Banatski hleb“ ima poseban značaj jer nas podseća na bogatu tradiciju ovog kraja, na vredne ruke koje vekovima obrađuju ovu plodnu banatsku zemlju, i na našu sposobnost da iz nje izvučemo najbolje. Ova manifestacija ne slavi samo hleb, već i ljude koji ga prave, kao i naše nasleđe koje se prenosi s kolena na koleno. Banatsko Novo Selo, kao i Banat, bogato je raznolikostima koje se ogledaju ne samo u različitim vrstama hleba, već i u kulturi, običajima i ljudima koji ovde žive. Ova manifestacija je prilika da se setimo ko smo i odakle dolazimo, ali i da se okrenemo budućnosti, jer hleb je takođe simbol života koji se stalno obnavlja. Zahvaljujem organizatorima na trudu i posvećenosti da očuvaju tradiciju i kulturu našeg kraja, kao i svima vama koji ste došli da zajedno podelimo ovaj svečani trenutak. Neka nas ova manifestacija inspiriše da čuvamo i negujemo naše običaje, jer oni su temelj na kojem gradimo budućnost i Grad Pančevo će, upravo zbot takvog značaja, nastaviti da podržava ovakve manifestacije. Hvala na pažnji i želim vam prijatan dan ispunjen mirisima i ukusima Banata!“, rekao je na otvaranju Darko Ješić.
Nakon otvaranja stručni žiri koji su činili Hadži Saša Mišić, međunarodni kulinarski, pekarski i poslastičarski majstor iz Beograda i Afrim Pniši, pekarski majstor iz Pekare „Jani“ Banatsko Novo Selo, ocenjivali su najbolje pristigle uzorke domaćeg hleba.
Snežana Baba dodaje da su „Novoseljanke / Boboacele“ ponosne što uspevaju da se bave i humanitarnim radom – naravno, u skladu sa svojim mogućnostima. Uspostavile su, između ostalog, saradnju sa Ambasadom Rumunije.
“Na prodajnoj vaskršnjoj izložbi u Ambasadi Rumunije deo prikupljenih sredstava je uručen Udruženju, kako bismo dalje prosledile kome mislimo da je potrebno u našem mestu. Iako bi mnogima značila pomoć, odlučile smo se za humanitarno udruženje „Feniks“, zbog neophodnosti da to bude registrovana organizacija, a ne pojedinac. Osim toga, organizovale smo tri prodajne izložbe u saradnji sa dečjim vrtićem iz Banatskog Novog Sela. Pred vaskršnje praznike zajedno sa vaspitačicama i decom prodavali smo ukrase za Vaskrs. Sakupljena sredstva od izložbi poslužila su za opremanje prostorija u vrtiću”, kaže Snežana.
Zahvaljujući dobroj saradnji sa Mesnom zajednicom “Novoseljanke” imaju i svoje prostorije u kojima se sastaju i druže, dogovaraju o aktivnostima, rade, ali i organizuju izložbe. Tako su na primer prošle godine organizovale 9. izložbu “U susret Osmom martu” na kojoj su posetioci, pored ručnih radova koje su članice prethodnih godina dobijale od svojih sugrađanki, te godine mogli da vide i impozantan broj ručnih radova i deo nameštaja koje je udruženju poklonila Vesna Batalo, ćerka pokojne učiteljice Jelene Čomlave.
Na otvaranju izložbe Vesna Batalo je obrazložila zašto je odlučila da baš “Novoseljankama” pokloni zaostavštinu svoje majke.
“Bogatu zaostavštinu svoje majke, Jelene, Rumunke iz Vladimirovca i njene majke Viorike, i bake Olge, majke oca Srbina, poklonila sam onima koji na pravi način promovišu multikulturalnost na delu, tradiciju i običaje i srpskog i rumunskog naroda, a to su upravo žene iz Udruženje žena „Novoseljanke“, mesta gde sam se ja rodila, provela detinjstvo i bavila se folklorom, igrajući i rumunska u srpska narodna kola”, rekla je Vesna Batalo.
„Novoseljanke“ su često nagrađivane, a sa nekih dešavanja se vrate i sa dva priznanja. To su nagrade za najlepši štand ili proizvod na zadatu temu. Kako kažu – sve su im nagrade jednako važne i drage.
