Međunarodni dan seoskih žena, koji se obeležava 15. oktobra, ove godine je na teritoriji Pančeva obeležen u duhu zajedništva, tradicije i ženske solidarnosti.
U Starčevu i naseljenim mestima grada Pančeva – Omoljici, Dolovu, Banatskom Novom Selu, Jabuci, Glogonju – udruženja žena, kulturne ustanove i lokalna samouprava zajednički su stavili u fokus žene koje žive i rade na selu, njihov svakodnevni rad, ali i njihove preduzetničke potencijale.
Starčevo u fokusu: manifestacija posvećena ženama na selu
Centralni događaj na teritoriji Pančeva ove godine održan je u Starčevu, gde je organizovana manifestacija povodom Međunarodnog dana seoskih žena, ali i početka rada Asocijacije agropreduzetnica Srbije, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U Domu kulture i na platou ispred objekta okupile su se žene iz više sela sa teritorije Pančeva, ali i iz drugih delova Vojvodine. Posetioci su mogli da vide raznovrsne štandove sa: domaćim proizvodima (ajvar, slatka, zimnica, med, pecivo) rukotvorinama (heklani radovi, vez, suveniri, predmeti za domaćinstvo) primerima malih porodičnih gazdinstava koja vode upravo žene.
Program je obuhvatio i prigodan kulturno-umetnički deo – nastupe folklornih ansambala, recitacije i kratke priče žena sa sela o njihovom životu i radu, ali i panel na temu ženske preduzetničke inicijative na selu. Kroz razgovore sa predstavnicama institucija, agrarnim stručnjacima i samim agropreduzetnicama, istaknuto je da je cilj novouspostavljene asocijacije da okupi žene iz ruralnih sredina, pruži im podršku u umrežavanju, edukaciji i plasmanu proizvoda, kao i da bude njihov glas u institucijama sistema.
U čast Međunarodnog dana žena na selu u Starčevu je organizovana manifestaciju koja spaja tradiciju, preduzetništvo i povratak korenima.
Predsednica novoformirane Asocijacije agropreduzetnica Srbije je Starčevka Vera Škulić.
„Prosečan dan na selu za nas možda nije najteži, jer se bavimo isključivo ratarstvom, ali to ne znači da je lagan. Treba istaći snagu i požrtvovanost žena koje se bave i stočarstvom ili povrtarstvom, jer su ti poslovi veoma teški“, kaže Vera Škulić.
Potpredsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije Simona Đukić kaže da je cilj i ideja ove organizacije povratak žena na selo i njihovo osnaživanje u agrarnim granama.
Asocijacija je napravljena u cilju pomoći i podrške ženama koje radom u oblasti agrara, svojom upornošću i posvećenošću grade bolju budućnost, ne samo Banata, već i na teritoriji cele Srbije.
Učešće žena iz sela pančevačke opštine na Sajmu stvaralaštva seoskih žena
Ove godine, deo obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena odvijao se i kroz nastup udruženja sa teritorije Pančeva na „Sajmu stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“, manifestaciji koju deceniju unazad organizuje Zavod za ravnopravnost polova i koja prati obeležavanje 15. oktobra.
Na ovogodišnjem, 16. Sajmu stvaralaštva seoskih žena, koji je održan u Inđiji, učestvovale su i predstavnice udruženja iz južnog Banata. Sajam je okupio udruženja žena iz čitave Vojvodine, među njima i one koje su prethodnih godina redovno predstavljale grad Pančevo – žene iz Omoljice, Dolova, Banatskog Novog Sela, Kačareva i drugih sela, koje su i ovoga puta donele prepoznatljive proizvode: domaće testenine, kolače, sireve, rukotvorine i dekorativne predmete.
Ovakvi nastupi važni su iz najmanje tri razloga, a to je da omogućavaju vidljivost, ekonomsko osnaživanje i umrežavanje.
Vidljivost se ogleda u tome da žene, koje uglavnom rade „iza kulisa“, dobijaju prostor da predstave svoj rad široj publici.
Ekonomsko osnaživanje se ogleda u prilici za direktnu prodaju, ali i za uspostavljanje novih kontakata, kupaca i partnera na ovom Sajmu. Umrežavanje i razmena iskustava su takođe značajni, jer žene iz različitih sredina razmenjuju recepte, ideje, ali i informacije o konkursima, podsticajima i projektima.
Lokalna obeležavanja u selima: radionice, druženja i male, ali značajne inicijative
Pored centralnog događaja u Starčevu i učešća na regionalnim sajmovima, Međunarodni dan seoskih žena obeležen je i u drugim naseljenim mestima grada Pančeva kroz manje, lokalne programe.
U Omoljici je ovaj značajan datum obeležen kroz druženje članica lokalnog udruženja žena, uz izložbu kolača i ručnih radova i razgovor o položaju žena na selu, u Dolovu kroz radionice za mlađe žene i devojke o mogućnostima započinjanja sopstvenog posla u oblasti hrane i rukotvorina; u Glogonju, Jabuci i Banatskom Novom Selu kroz preplitanje tradicionalnog i savremenog: prezentaciju starih recepata i tehnika veza uz osnovne informacije o digitalnom marketingu i mogućnostima plasmana proizvoda preko interneta.
Iako ovi događaji često nisu veliki i medijski vidljivi, zajedničko im je da se organizuju u saradnji udruženja žena, mesnih zajednica, kulturnih centara i, povremeno, lokalne samouprave, koja kroz konkurse podržava rad ruralnih ženskih organizacija.
Zašto je važno da obeležavamo Međunarodni dan seoskih žena?
Međunarodni dan seoskih žena ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2007. godine, a prvi put je obeležen 2008. godine.
Ovaj datum skreće pažnju na ključni doprinos žena u ruralnim sredinama razvoju poljoprivrede, očuvanju sela i borbi protiv siromaštva, na činjenicu da su seoske žene, iako nose veliki teret rada u domaćinstvu, na njivi i u brizi o starijima i deci, često ekonomski i pravno nezaštićene, da imaju ograničen pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama, kreditima i kulturnim sadržajima.
Prema podacima međunarodnih organizacija, žene na selu čine oko petine globalne populacije, a istovremeno su u većem riziku od siromaštva, posebno u društvima u kojima je tradicionalna podela uloga još uvek veoma prisutna.
U Srbiji, ovaj dan se koristi i kao prilika da se govori o dostupnosti socijalnih i zdravstvenih usluga u selima, pristupu programima podrške za žensko preduzetništvo, važnosti obrazovanja i osnaživanja devojaka koje odrastaju u ruralnim sredinama.
Prema podacima za Srbiju, žene čine samo 12% vlasnica poljoprivrednih gazdinstava, a većina njih ima ograničen pristup resursima, vlasništvu, prihodima i finansijskoj podršci. U AP Vojvodini, kao i u ostatku zemlje, žene sa sela često nemaju ravnopravan položaj u domaćinstvu, ili su u manjini u donošenju odluka na lokalnom nivou. Uprkos ovim izazovima, mnoge žene na selu pokazuju izuzetnu inicijativu, kreativnost i istrajnost. Njihova snaga se ogleda u radu, solidarnosti i želji da obezbede bolji život za sebe, svoju porodicu i zajednicu. Upravo zbog toga, Zavod za ravnopravnost polova u kontinuitetu razvija programe i aktivnosti koji su usmereni na vidljivost, osnaživanje i podršku ženama u ruralnim područjima.
Međunarodni dan seoskih žena nije samo datum u kalendaru – to je podsećanje da bez žena na selu nema ni živog sela, ni stabilne lokalne zajednice, ni održive poljoprivrede. A Pančevo, Starčevo i ostala naseljena mesta na teritoriji grada i ove godine su pokazali da taj datum umeju da obeleže sadržajno, angažovano i sa iskrenim poštovanjem prema ženama koje svakoga dana, tiho i uporno, drže svoja domaćinstva, ali i čitave zajednice.
