Međunarodni dan seoskih žena, koji se svake godine obeležava 15. oktobra, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2007. godine. Njegova ideja potiče sa Konferencije UN o ženama održane u Pekingu 1995. godine, s ciljem naglašavanja važnog doprinosa žena u ruralnim zajednicama širom sveta.
Ovaj dan stavlja u fokus ključnu ulogu seoskih žena u unapređenju poljoprivrede, razvoju ruralnih oblasti, podizanju kvaliteta hrane i smanjenju siromaštva. Naša zemlja, ratifikacijom međunarodnih dokumenata i konvencija, preuzela je obavezu da ženama u ruralnim sredinama omogući ravnopravan pristup donosiocima odluka, kao i da se njihove potrebe uvaže u kreiranju razvojnih politika sela. Obeležavanjem ovog dana pruža se podrška ženama na selu i priznaje njihov neprocenjivi doprinos društvenom i ekonomskom napretku.
Međunarodni dan žena sa sela obeležen je 15. oktobra i to je datum koji je posvećen osnaživanju i priznanju žena koje žive i rade u ruralnim sredinama širom sveta.
Žene sa sela čine stubove svojih porodica i zajednica, a njihov doprinos ekonomiji i društvu često ostaje neprimećen. Žene često obavljaju značajan deo poslova u poljoprivredi, uključujući uzgoj, berbu i prodaju, a njihova znanja i veštine doprinose povećanju proizvodnje hrane i ekonomskom razvoju zajednica.
Prepoznajući ključnu ulogu koju žene sa sela imaju u opstanku i razvoju ruralnih zajednica, kao i važnost ulaganja u njihove veštine i resurse, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji sa Udruženjem žena „Šimanovčanke“, a uz podršku Mesne zajednice Šimanovci, organizovao je u Domu kulture u Šimanovcima skup pod nazivom „Ekonomsko osnaživanje seoskih žena – potencijali, izazovi i mogućnosti za podršku“.
Budući da udruženja stvaraju platformu za povezivanje žena i izgradnju međusobne podrške, cilj je bio da se sagledaju mogućnosti za unapređenje položaja žena na selu kroz umrežavanje i razmenu iskustva, a pre svega, da se prisutnim udruženjima predoče informacije o pokrajinskim programima podrške i finansijskim podsticajima, odnosno načinima apliciranja za dodelu sredstava koja će omogućiti lakši pristup resursima, tržištima i boljem plasmanu svojih proizvoda.
Skup je otvorila doc. dr Dragana Ćorić, pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka, koja je istakla važnost osnaživanja žena u ruralnim sredinama. U uvodnim obraćanjima, Zoran Vojkić, zamenik predsednika opštine Pećinci i Aleksandar Mandić, predsednik Saveta MZ Šimanovci i pokrajinski poslanik, naglasili su ulogu lokalnih samouprava u podršci ženskim udruženjima i važnost ekonomskog razvoja sela. Nakon uvodnih reči, prisutnima su se obratile Stana Đember, predsednica opštine Čoka, Ivana Krsmanović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, i Milanka Furtula, predsednica Udruženja „Veliko srce“ Lazarevo. U drugom delu skupa govorili su Goran Puzić iz Pokrajinskog sekretarijata ta socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Katarina Krajnović i Vladislava Igić iz Zavoda za ravnopravnost polova, Dragan Traparić iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje i Slobodan Teofanov iz Udruženja „Naša zemlja“.
„Svake godine, 15. oktobra, obeležavamo Međunarodni dan seoskih žena, kada imamo priliku da odamo priznanje nezamenljivoj ulozi žena sa sela u unapređenju zdravlja i blagostanja svojih zajednica. Seoske žene koje čine oko 22% globalne populacije, suočavaju se, na svakodnevnom nivou, sa mnogim izazovima, uključujući siromaštvo, nejednak pristup obrazovanju i zdravstvenim uslugama, kao i rodnu diskriminaciju. Seoske žene su ključni akteri u sistemima proizvodnje hrane, čineći 36% radne snage u poljoprivredi. Njihova uloga kao čuvarki biodiverziteta i nositeljki tradicionalnog znanja je neprocenjiva. One su takođe ključne figure u pružanju zdravstvene zaštite, čineći 67% zdravstvenog kadra globalno i 70% radnika u zajednici. Ipak, mnoge od njih ne primaju pravednu nadoknadu za svoj rad“, saopšteno je iz Zavoda za ravnopravnost polova AP Vojvodine.
Tema ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena glasi: Seoske žene održavaju prirodu za našu zajedničku budućnost: izgradnja otpornosti na klimatske promene, očuvanje biodiverziteta i briga o zemlji ka rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju, naglašavajući ključnu ulogu koju seoske žene igraju u očuvanju prirodnih resursa i izgradnji održivih zajednica.
Skup je okupio predstavnice mnogobrojnih udruženja seoskih žena sa teritorije AP Vojvodine. 15. oktobar ustanovljen je kao Međunarodni dan žena na selu Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2007. godine, prepoznajući važnu ulogu i doprinos žena sa sela u unapređivanju poljoprivrede i ruralnog razvoja, obezbeđivanju hrane i iskorenjivanju siromaštva na selu.
Ministarka Macura u Jabuci na obeležavanju Međunarodnog dana žena koje žive na selu
Ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za koordinaciju aktivnosti iz oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i političko i ekonomsko osnaživanje žena Tatjana Macura govorila je na obeležavanju Međunarodnog dana žena koje žive na selu 15. oktobra, u Domu kulture „Kočo Racinˮ u Jabuci, kod Pančeva.
Događaju je prisustvovala i Sanja Patalov Stojadinović, članica Gradskog veća za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.
Ministarka Tatjana Macura izjavila je kako je nekoliko godina unazad porastao procenat poljoprivrednih gazdinastava registrovanih na ime žena što je posledica podrške resornog ministarstva i jedinica lokalne samouprave.
„Poslednjih godina sigurna sam da je svima jasno da se prepoznaju žene koje žive i rade na selu kao posebno ranjiva kategorija, ne samo kroz to da mi podižemo svest o tome da postoje neke žene koje organizuju svoj rad i ekonomsku sigurnost kroz organizovanje poljoprivrednog gazdinstva, već i kroz različite vidove podrške koje dolaze ne samo od strane Vlade Republike Srbije, već i od strane jedinice lokalnih samouprava. Danas od oko pola miliona registrovanih poljoiprivrednih gazdinstava imamo čak 23 odsto koja su registrovana na ime žena koje ih vode. To je zaista jedno povećanje koje se dogodilo unazad nekoliko godina s obzirom na to da su ranije po nekom običajnom pravu, mahom poljoprivredna gazdinstva vodili muškarci. Resorno ministarstvo koje je nadležno za resor privrede ima različite vidove podrške kada je u pitanju ekonomsko osnaživanje žena koje žive i rade na selu, tako da nas ne treba čuditi taj procenat koji se povećao, izjavila je Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.
Ministarka je istakla značaj upoznavanja sa radom predstavnica udruženja i rekla da je važno negovati kulturu i tradiciju žena u sredinama koje neguju multikulturalnost. Macura se zahvalila predstavnicama udruženja i dodala da je posebno zahvalna pripadnicama makedonskog, srpskog i svih drugih naroda koji žive u Jabuci i naglasila da one i sve druge žene koje žive i rade na selu danas nisu nevidljive.
„Moja želja bila je da razgovaram sa ženama iz ovog kraja, da se upoznam sa tradicijom i kulturom multikulturalne sredine kakva je Jabuka, ali i da pružim podšku ženama iz Jabuke i svih sela Srbije. Želim, takođe, da pošaljem poruku da žene iz sela nisu zaboravljene i da postoje brojne projektne aktivnosti koje podstiču ekonomsko osnaživanje žena, a koje postoje na nivou Vlade Srbije, ali i kabineta koji vodim“, rekla je Tatjana Macura.
Sanja Patalov Stojadinović istakla je da je ovo prilika da se podseti šira javnost koliko je potrebno doprinositi povećanju vidljivosti žena na selu.
„Žene imaju ključnu ulogu, kako u unapređenju ruralnog razvoja i poljoprivrede, a tako isto i što se tiče unapređenja kvaliteta hrane i elimnisanja siromaštva. Grad Pančevo je uvek prepoznavao i trudio se da radi na podizanju svesti naših sugrađana i isto tako da pruži podršku sugrađankama iz ruralnih manjih sredina kako bi bile društveno vidljivije i uticale na njihovu ravnopravnost u društvu i kako bi ih podstakli da razmišljaju o tome koliko je neprocenljiva njihova uloga u zajednici“, rekla je Sanja Patalov Stojadinović.
Patalov Stojadinović je podsetila da u Pančevu postoji veliki broj udruženja, a da u svakom selu postoji bar po jedno udruženje žena.
„U Pančevu imamo veliki broj udruženja, skoro u svakom naselju imamo po neko udruženja žena, što govori o tome koliko su naše sugrađanke motivisane, koliko imaju volju da daju svoj doprinos zajednici, što stvara podstrek u pogledu lokalne samouprave kada govorimo o finansiranju gde se trudimo da svake godine kroz projektne aktivnosti pomognemo na ovaj način. Naše žene iz udruženja se veoma raduju ovim manifestacijama, uvek su voljne da učestvuju i to je prilika da pokažu koliko su kreativne i da su korisne. Toliko divnih radova od vezova pa do različitih specijaliteta naše tradicionalne kuhinje. Grad će i dalje ulagati u projekte u cilju afirmacije i razvoja ženskog preduzetništva kako bi na taj način pružili podršku našim sugrađankama iz ruralnih zajednica i kako bi bile ekonomski snažnije i društveno vidljivije“, rekla je Sanja Patalov Stojadinović.
Žene iz Udruženja Zlatna Jabuka u Domu kulture prikazale su svoje radove i pripremile razne specijalitete za posluženje posetiocima. Članice ovog udruženja su poznate po heklanju, štrikanju, tkanju, dekupažu, izradi nakita, a ono što ih čini najprepoznatljivijim su svilene ešarpe i slike na svili koje članice izrađuju na osnovu sopstvene inspiracije.
„Zahvaljujem se na ukazanoj časti što ste baš naše udružeje odabrali da posetite na ovaj dan. Naše udruženje je osnovano 2016. godine i od tada prigodno proslavljamo i obeležavamo ovaj datum kako bismo skrenuli pažnju na sebe, žene sa sela. Zbog toga smo se okupile u udruženju kako bismo postale vidljive i prepoznatljive u svom okruženju. Osnovni ciljevi su nam afirmacija i edukacija žena na selu i očuvanje kulturne baštine. Za sve vreme postojanja organizovale smo razne radionice, tribine i edukacije namenjenim članicama udruženja, ali i svim meštankama koje su zainteresovane da nam se pridruže, rekla je Slađana Bogdanović predsednica udruženja Zlatna Jabuka.
U okviru programa obeležavanja prikazan je kulturno-umetnički program predstavnika KUD-a Vasil Hadžimanov, kao i nastup inkluzivnog hora Zvuci jabuke koji čine članovi udruženja Srce u Jabuci i meštani Jabuke.
U Odžacima će 26. oktobra ove godine biti održan 15. Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini, događaj koji se svake godine povodom Međunarodnog dana seoskih žena održava u drugoj opštini Vojvodine. Manifestacija promoviše rad i aktivizam seoskih žena iz Vojvodine, svake godine okupi blizu 200 udruženja žena i preduzetnica koja su predstavile svoje proizvode, pre svega kolače i zimnicu, ručni rad, vez, suvenire, tkanice i drugo.
„Iako se žene na selu smatraju čuvarkama kulturne baštine i važnim učesnicama u razvoju sela, žene u poljoprivredi zauzimaju i dalje nepovoljniji socioekonomski položaj u poređenju sa muškarcima. Žene su vlasnice gazdinstava u Srbiji samo u 12 odsto slučajeva, i iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, a više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno – čak 60 odsto njih nema pravo na penziju. Četvrtinu svetske populacije čine seoske žene čije preživljavanje zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede. U zemljama u razvoju, one čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi dok istovremeno proizvode i prerađuju skoro svu dostupnu hranu na tržištu, time noseći primarnu odgovornost za prehrambenu sigurnost“, saopšteno je iz Zavoda za rodnu ravnopravnost AP Vojvodine.
Imajući u vidu činjenicu da 76 odsto ektremno siromašnih živi u seoskim sredinama, omogućiti ženana na selu pristup proizvodnim resursima doprinosi smanjenju gladi i siromaštva u svetu, istovremeno čineći seoske žene ključnim za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030.
Prvi međunarodni Dan seoskih žena obeležen je 2008. godine. Uspostavljen je od strane Ujedinjenih nacija sa namerom da ukaže na „ključnu ulogu i doprinos žena na selu za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja, doprinosa prehrambenom suverenitetu i iskorenjivanju siromaštva u seoskim oblastima“.
