Prihrana voćarskih zasada adekvatnim đubrivima neophodna je agrotehnička mera, kako bi zasadi voća dali dobar prinos. Vreme primene zavisi od trenutnog razvoja biljke, ali i od samog načina dodavanja određenog hraniva.
Vladimir Čolović iz Poljoprivredne savetodavne službe Instituta „Tamiš“ u Pančevu kaže da se prve prihrane rade 15 dana pre cvetanja, rasturanjem granulisanog đubriva oko samih voćaka. Ukoliko postoji mogućnost, on preporučuje korišćenje vodotopivih đubriva, takozvanu „fertigaciju“.
- S obzirom na brzinu delovanja đubriva i njihov oblik u kojem se nalaze i činjenicu da putem vode rastvoreno dolaze u korenovu zonu, sa prihranom putem fertigacije može da se krene i u trenutku kada biljka precvetava odnosno na kraju cvetanja i da se ukupna količina azota i drugih hraniva od tog trenutka, od precvetavanja, dodaje tokom perioda vegetacije. Oblik đubriva, recimo kalijuma, zavisi dosta i od „ph“ vrednosti zemljišta. S obzirom da neki oblici zakišeljavaju zemljište neki podižu „ph“ vrednost zemljišta, u skladu s analizom zemljišta trebalo bi odlučiti koje oblike ćemo koristiti, objasnio je Vladimir Čolović.
Iako je prihrana putem vode najkvalitetnija, Čolović kaže da je korisna i takozvana “folijarna” prihrana, koja se vrši preko lista.
- Kada govorimo o folijarnoj prihrani, prvi tretmani bi trebalo da se rade preparatima na bazi bora, mikroelementa koji je jako bitan za klijanje polenove cevi a samim tim i oplodnju. Naravno, kako nakon cvetanja sledi formiranje novih mladara odnosno lisne mase onda je neophodna da bi apsorbovala sledeće dodate količine. Najčešće su u primeni NPK đubriva, vodotopiva, koja koristimo u folijarnoj prihrani. To su nešto manje količine. Kreće se negde oko tri kilograma na 1.000 litara vode. Folijarna prihrana je dobra, jer ona trenutno daje biljci neophodna hraniva, posebno u tim prvim fazama, početkom vegetacije, jer još uvek nije potpuno aktivan koren odnosno nije postigao pun radni kapacitet. Folijarnim načinom prihrane olakšavamo biljkama tokom i nakon cvetanja, objasnio je Vladimir Čolović.
On dodaje da je redovno obilaženje voćarskih zasada neophodno kako bi pratili faze razvoja. U skladu sa tim, ali i sa izborom načina prihrane, određuje se i pravo vreme za primenu ove važne agrotehničke mere.
Važna je i analiza zemljišta, jer bez nje ne možemo tačno odrediti koje đubrivo treba biljci i u kojoj količini.
