BANATSKO NOVO SELO – Udruženja žena u ruralnim sredinama Vojvodine poslednjih godina imaju sve značajniju ulogu u očuvanju tradicije i razvoju lokalnog turizma. Jedno od njih je i Udruženje žena „Novoseljanke – Boboacele“ iz Banatskog Novog Sela, koje već deceniju uspešno promoviše banatske običaje, domaću gastronomiju i ručne radove.
O radu udruženja, izazovima i planovima razgovarali smo sa Snežanom Baba, predsednicom udruženja od osnivanja do danas.
Kako je nastala ideja za osnivanje Udruženja „Novoseljanke – Boboacele“?
– Ideja je nastala sasvim spontano, uz kafu sa snajom i mojom mamom, dok smo na televiziji gledale prilog o jednom udruženju žena. Zapitala sam se zašto tako nešto ne postoji i u našem mestu. Banatsko Novo Selo je veliko selo, a neka manja mesta su već imala aktivna udruženja. Tako smo nas tri odlučile da pozovemo i ostale žene i krajem novembra 2014. godine osnovale udruženje.
Koji su osnovni ciljevi i aktivnosti udruženja?
– Naš cilj je afirmacija žena u ruralnoj sredini, očuvanje i promocija tradicije i običaja srpskog i rumunskog naroda koji vekovima žive na ovim prostorima. Bavimo se očuvanjem starih zanata, proizvodnjom zdrave hrane, razvojem seoskog turizma, organizacijom radionica, izložbi i manifestacija. Sve to radimo kako bismo pokazale da selo ima potencijal i budućnost.
Po čemu su „Novoseljanke“ najprepoznatljivije?
– Definitivno po banatskom hlebu sa domaćim kvascem „komlov“. To je naš zaštitni znak. Svake godine u septembru organizujemo manifestaciju „Banatski hleb“, koja je 2024. godine održana jubilarni deseti put. Uz pomoć istraživača i jedne naše meštanke, tada gotovo devedesetogodišnjakinje, došli smo do originalnog recepta za komlov, kvasac karakterističan za ovaj kraj.
Šta je specifično u pripremi tog hleba?
– Proces pravljenja hleba je sličan kao i kod drugih vrsta, ali je akcenat na samom kvascu. Komlov se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna, mekinja, vode i soli, a posebno je važan način i dužina sušenja. Tako pripremljen kvasac može trajati i do godinu dana. Banatski hleb se nekada pekao u velikim šerpama, u zidanim furunama, bio je zarezan „da se smeje“ i trajao je po nekoliko dana. Ono što je važno jeste da je hranljiv i bez aditiva – jedna kriška zaista zasiti.
Koliko je tradicija važna u radu udruženja?
– Tradicija i nasleđe su osnova svega što radimo. Smatramo da je izuzetno važno da to prenesemo mlađim generacijama, kako deca ne bi zaboravila svoje korene. Zato organizujemo radionice sa decom, gde zajedno ukrašavamo medenjake, pravimo kolače, učimo tehnike ručnih radova. Imali smo i projekat „Deca i vez u ruralnoj sredini“, u kojem su učestvovale devojčice koje su kasnije izlagale svoje radove.
Kakva je uloga udruženja u obogaćivanju turističke ponude Banatskog Novog Sela?
– Velika. Posetioce često privuku naše narodne nošnje, koje ne samo da izlažemo, već ih i nosimo. Tu je i gastronomska ponuda – dešava se da na manifestacijama vrlo brzo ostanemo bez svega što pripremimo. To nam je najbolji pokazatelj da ljudi prepoznaju kvalitet. Cilj manifestacije „Banatski hleb“ je upravo afirmacija stvaralaštva žena u ruralnoj sredini i osnaživanje žena da prepoznaju sopstvenu vrednost.
Udruženje je poznato i po humanitarnom radu?
– Da, u skladu sa našim mogućnostima trudimo se da pomognemo. Saradnja sa Ambasadom Rumunije omogućila nam je da deo sredstava sa prodajnih izložbi usmerimo onima kojima je pomoć potrebna. Organizovale smo i prodajne izložbe sa decom iz vrtića, a prikupljena sredstva su iskorišćena za opremanje njihovih prostorija.
Sa kakvim se izazovima danas suočavate?
– Najveći izazov je nedostatak mladih koji bi se aktivno uključili u rad udruženja, kao i finansije. Kao neprofitna organizacija, oslanjamo se na projekte i konkurse, kao i na pomoć prijatelja udruženja. Imamo dobru saradnju sa Gradom Pančevom, Pokrajinskom vladom, Mesnom zajednicom i lokalnim ustanovama, kao i sa medijima, koji imaju veliku ulogu u našoj vidljivosti.
Kakvi su planovi za naredni period?
– Nastavićemo sa promocijom domaćeg hleba, organizacijom radionica, izložbi i manifestacija. Planiramo i edukativne radionice za odrasle. Dok god ima žena koje žele da rade, stvaraju i čuvaju tradiciju, „Novoseljanke – Boboacele“ će postojati.
Razgovarali: novinari B. Kecić i D. Đorđević
