Internet (digitalno) novinarstvo je u poslednjoj deceniji doživelo ubrzani razvoj i odavno je naša svakodnevnica, a za sve veći broj građana onlajn mediji su važan izvor vesti.
Novinari na internetu daju sve značajniji doprinos pluralizmu u medijima, jer su konvencionalni mediji često nedovoljno kritični i nezavisni. Takođe, internet pruža priliku novinarima da razviju i svoj preduzetnički poduhvat i kroz rad na internetu ostvare svoju egzistenciju.
Ako pričamo o pravilima rada na vebu suštinske razlike u odnosu na tradicionalne medije nema – i jedni i drugi sakupljaju i povezuju informacije s terena i pišu ih u formi vesti. Osnovni preduslov svakog novinarskog poduhvata na internetu je poznavanje osnova i specifičnosti veb novinarstva.
Sva osnovna novinarska pravila i načela koja se primenjuju u tradicionalnim medijima bez izuzetka važe i na internetu, ali pisanje i uređivanje na vebu ima i neke vrlo značajne specifičnosti. Na primer: naslov mora biti kratak i jasan da bi funkcionisao, tekst mora biti što kraći i koncizniji, veb ne trpi jezičke i stilske egzibicije. Ipak, osnovna pravila se (uglavnom) ne menjaju – vest je uvek vest – i na papiru, i na TV-u, i na vebu.
Kao što smo već rekli, veb nije budućnost novinarstva, već sadašnjost. Isto tako veb nema granice, nije uokviren, nije definisan i nije u stegama strogih pravila. Ono što jeste karakteristika veba, osnovni proizvod veb novinarstva je multimedijalni sadržaj.
Nekada je pristup internetu bio rezervisan za sto, računar, kuću, kancelariju, internet kafe… Danas internet svako od nas ima u džepu. Progres je brži nego ikada, “starim medijima” su bile potrebne decenije za revolucije i evolucije. Veb evoluira svakog dana. Nove generacije ne sedaju za računare i sve ovo su činjenice koje uvek morate imati u vidu prilikom pisanja medijskog sadržaja za veb.
Način pisanja je manje-više isti, ali je način razmišljanja drugačiji. Informaciju (bilo koji žanr) ne čine više samo tekst i slika. Informacija je sada i nešto sa kratkim rokom trajanja, a posebno treba uvek imati na umu da tekst mora biti “čitljiv” na ekranu – papir je drugo.
Ono što je nekada bilo moguće samo tekstom i slikom, sada je moguće ispričati i na druge načine.
Ono što je posebno bitno za novinare tradicionalnih medija, jeste adaptacija na novi vid izražavanja i obraćanje publici koja sadržaje čita putem interneta. Ono što je u štampi takozvani “background”, na internetu to nije puko prepričavanje već linkovanje do drugih sadržaja na internetu koji će bliže i detaljnije obrazložiti temu kojom se novinar u svom medijskom sadržaju bavi.
Naslovi mogu biti i kratki i dugi, ali i dupli. Veb danas trpi i opširne tekstove (longform), neki sajtovi su bazirani na longformu. Posebno je za novinare bitno da se ne plaše da tekst obogate dodajući mu fotografiju, video, embedovan sadržaj ili grafiku, ali ne treba ni da se plaše da ga “iseku”.
Na vebu se koriste svi osnovni novinarski žanrovi, prilagođeni novim tehničkim mogućnostima (opremljeni multimedijalnim sadržajima): vest, izveštaj, intervju, reportaža, članak, komentar/kolumna. Poštuju se svi profesionalni i etički standardi koji važe i za tradicionalne medije kao što su štampa, televizija, radio. U praksi su sve češće prisutne hibridne forme.
Bez obzira u kojem mediju radili nikada ne treba zaboraviti osnovno pravilo pisanja lida a ono glasi da je potrebno čitaocu odmah dati odgovore na pitanja ko je nešto uradio, šta se dogodilo, gde se i kada desilo, zašto se desilo i kako se desilo.
Mediji 21. veka imaju značajniju ulogu nego što su to imali tradicionalni mediji tokom celokupnog svog pređašnjeg razvoja. Njihova primarna informativna, edukativna i zabavna uloga, osnažena je čitavim spektrom novih uloga i zadataka, među kojima se ističe namera da utiču na stavove, uverenja i ponašanja pojedinac i zajednica. U tom kontekstu, objektivno vrednovanje izvora i kredibiliteta informacija u onlajn okruženju uslovljeno je prihvatanjem efikasnog modela kontinuirane medijske pismenosti, koji će kroz brojne i raznovrsne praktične programe pružiti mogućnost za razvoj kritičkog mišljenja i neophodnih veština. U posebno nezavidnom položaju nalaze se mladi, koji često bez bilo kakve prethodne provere, poklanjaju poverenje informacijama na osnovu prethodno uočenih reakcija prijatelja u virtuelnoj zajednici.
Isticanjem važnosti pitanja o neprepoznavanju etičkih normi i aktuelizovanjem njihove neprimenjivosti na medijske platforme, gde se podaci i informacije distribuiraju na jednostavan način, bez troškovnog opterećenja i u beskonačan broj digitalnih pravaca, gradi se potreban konsenzus o tome da je potrebno istovremeno rešavati problematiku nedostatka zakonske regulative i etičkih normi, odnosno kodeksa i principa.
Najjednostavnije rečeno veb novinarstvo je rad na veb portalu. Veb novinar osim što mora poznavati veštine novinara neophodno je da poznaje veštine rada na računaru odnosno da bude kompjuterski i informatički pismen, a sve češće i da zna da dizajnira web sajt, kreira multimedijalni sadržaj, sam snima i montira, uređuje društvene mreže… Svestranost je takođe jedna od osobina koju veb novinar mora imati, jer su redakcije uglavnom male i jedan novinar obavlja više poslova i mora biti svestran i informisan o svemu. Ujedno mora biti visoko moralan i u svakom trenutku imati u vidu poštovanje etike prilikom novinarskog rada.
Svi veb novinari saglasni su da je interakcija odlika koja najjasnije oslikava razliku onlajn medija i svih ostalih. To je više od samog objavljivanja vesti, sedenja i čekanja na sutrašnji vremenski rok.
Prilikom pisanja za internet novinari itekako moraju voditi računa i o novinarskoj etici. Moraju voditi računa o pretpostavki nevinosti, zaštiti identiteta, zaštiti prava deteta. Komercijalni imperativ ne sme biti ispred imperativa javnog interesa. Posebno je bitno voditi računa o tome i ne zaboravljati da su fotografije i video nečije vlasništvo, ali i da su fotografije i video skloni manipulaciji. Zato je za sve koji rade na internetu bitno da stalno imaju na umu da sve mora biti provereno više puta.
U veb novinarstvu nije zabranjeno koristiti društvene mreže kao izvor, ali je neophodno tako ih i ceniti, pre svega stalno imati na umu da su društvene mreže i komentari izvor informacija, nikako vest. Informacije sa društvenih mreža “boje” priču, ali je potrebno i važno razdvojiti relevantno od irelevantnog, kao i razdvojiti istinito od neistinitog.
Zbog dinamike rada na internetu od velikog je značaja i svakodnevno i neprestano usavršavanje novinara. Novinar je danas i fotograf i kamerman i montažer… Novinar je negde danas i programer i dizajner. Ako ne znamo dovoljno da sami napravimo proizvod, ali znamo dovoljno da jasno definišemo zahteve i postavimo prava pitanja – dobićemo željeni proizvod te je i to razlog stalnog usavršavanja.
Razlika između nacionalnih i lokalnih medija ogleda se i u izazovima rada među kojima su stalni egzistencijalni strah zbog neizvesnosti održivog finansiranja lokalnih medija. Novinari lokalnih onlajn medija lako su prepoznatljivi u maloj sredini, tako da su samim tim i više izloženi pritiscima koji ponekad stižu i do njihovih porodica, a uz nestabilno finansijsko stanje posredno dovodi i do autocenzure. Pitanje opstanka lokalnih onlajn medija problematično je i u inostranstvu. I van granica naše zemlje lokalni onlajn mediji takmiče se sa medijima na nacionalnom nivou, ali i sa društvenim mrežama, rastom veštačke inteligencije. U takvim uslovima lokalni onlajn mediji trebalo bi da se utrkuju, a nemaju ni resurse ni finansijske mogućnosti da ravnopravno učestvuju u takvoj trci. Lokalna medijska tržišta su mala, finansijski slaba i nerazvijena ili nedovoljno razvijena, te je i to jedan od razloga zašto su lokalni mediji na granici opstanka.
Lokalni onlajn mediji opstaju zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih u njima, na kojima je težak zadatak da uprkos finansijskoj neizvesnosti, čestim pritiscima s raznih strana i lošim uslovima za rad ostanu dosledni etičkom i profesionalnom izveštavanju poštujući Kodeks novinara.
I na kraju ako se opet vratimo na pitanje šta je veb novinar dobićemo odgovore da veb novinar traži priče, piše članke, ide na teren, prati agencije, društvene mreže, svetske medije, obrađuje fotografije i video, oprema tekst multimedijalnim sadržajima, osmišljava naslove, uređuje strane i još mnogo mnogo toga. I u svakom segmentu tog procesa rada mora voditi računa o etici i poštovanju pravila novinarstva.
