KOVAČICA, BELA CRKVA – Udruženja žena poslednjih dvadesetak godina igraju izuzetno veliku ulogu u razvoju lokalne zajednice u ruralnoj sredini, što je posebno vidljivo u manjim sredinama.
Misija udruženja žena svih ovih godina je povećanje uloge žena u svim segmentima društvene zajednice i njihovo aktivno učešće u razvoju lokalne sredine.
Udruženja žena iz opštine Bela Crkva veoma su aktivna i osim organizovanja i učestvovanja na svim lokalnim manifestacijama promovišu turističku ponudu ove južnobatske opštine širom zemlje, ali svojim radom nastoje da obogate i kulturnu i turističku ponudu u svojim mestima.
U Beloj Crkvi postoji osam udruženja žena. Više njih pokušava da uzme svoju ulogu u razvoju turizma i razvoju lokalne zajednice. Udruženje “Vredne ruke Bele Crkve” je prvo osnovano udruženje, 2015. godine, a ideja ženskog udruživanja potekla je od predsednice ovog udruženja Svetlane Mihajlović.
“Udruženje žena „Vredne ruke Bele Crkve” već duži niz godina belocrkvanima, ali i turistima nudi rukotvorine prilagođene savremenom načinu života. Trenutno nas u udruženju ima 11, svih generacija. Naš zašitni znak jeste ručni rad, štrikanje, heklanje i moderni odevni predmeti izrađeni na ovaj način poput heklanih kupaćih kostima i šešira. Bavimo se dekupažom i izradom različitih suvenira sa motivima opštine Bela Crkva. Naše prostorije nalaze se u centru grada pored Gradske galerije. Tokom letnje sezone na Glavnom jezeru imamo svoj štand gde turistima nudimo svoje ručne radove i suvenire. Gostima su posebno atraktivni heklani kupaći kostimi i šeširi i po tome smo postale prepoznatljive širom naše zemlje”, kaže Svetlana Mihajlović.
Članice udruženja za svoje radove koriste niti od prirodnih materijala, poput vune, pamuka, lana, svile, bambusa, viskoze i drugih.
“Dok većina ljudi koristi salvete samo jednom, naše članice od njih stvaraju prava umetnička dela. Predmete od drveta, keramike, stakla, kartona, metala, plastike i drugih materijala ukrašavamo dekupaž tehnikom. Obično su to stare stvari kojima na ovaj način dajemo novi život. To je tehnika koja iziskuje jedan proces rada. To ne može da se uradi za jedan dan. Kupuje se repromaterijal, ofarba se u osnovnu boju kako bi model došao do izražaja. Motivi mogu biti različiti. Proces lepljenja salvete mora da ima i proces sušenja. Organizovale smo mnogobrojne radionice za naše najmlađe, jer želimo da naše znanje prenosemo i na mlade generacije”, kaže Mihajlović.
Udruženje žena “Vredne ruke Bele Crkve” veoma je aktivno u organizovanju brojnih manifestacija, posebno u toku letnje sezone kako bi turistima ponudili zanimljive sadržaje. Veliku pomoć imaju od Turističke organizacije opštine Bela Crkva i Centra za kulturu “Bela Crkva”. U organizaciji udruženja žena „Vredne ruke Bele Crkve“, a pod pokroviteljstvom opštine Bela Crkva godinama početkom avgusta održava se gastronomska manifestacija „Krofnijada“.
Godišnjica aktivnosti Udruženja žena „Grebenački miraz“ obeležena je manifestacijom „Narodna nošnja – identitet jednog naroda“ 17. jula u Grebencu.
Predsednica udruženja žena Grebenački miraz Aleksandra Popa istakla je značaj udruženja žena koje čuvaju narodnu tradiciju, sa akcentom na promovisanju multikulturalnosti koja krasi opštinu Bela Crkva.
Manifestaciju „Narodna nošnja – identitet jednog naroda“ podržali su Opština Bela Crkva i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Sve prisutne je pozdravila Generalna konzulka Rumunije u Vršcu Anka Korfu.
U okviru manifestacije „Narodna nošnja – identitet jednog naroda“ upriličena je izložba različitih narodnih nošnji. Etnolog Danijela Barbulov Popov govorila je o rumunskoj narodnoj nošnji, a kustos Muzeja u Beloj Crkvi Ivana Ristić Hubert prezentovala je srpsku banatsku narodnu nošnju.
Učestvovali su KUD „Vukomir Vidić Uča“ iz Kusića i KUD „Đorđe Maletić“ koja su prikazala lepotu srpske narodne nošnje i KUD „Đorđe Košbuk“ iz Grebenca sa prikazom specifičnosti rumunske narodne nošnje.
Narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji svakog naroda. Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrednostima.
Iste večeri u sali KUD „Đorđe Košbuk“ KUD iz Rumunije „Junii Timišului“ održalo je kulturno umetnički program uz podršku Županije Timiš.
Pre nekoliko godina otvorena je i etno postavka ovog udruženja u Grebencu, a kreativne članice uredile su i dvorište, u skladu sa prošlim vremenima i duhom rumunske narodne tradicije.
Udruženje žena „Grebenački miraz“ svojim radom i aktivnostima za kratak vremenski period postalo je poznato i prepoznatljivo kao udruženje koje neguje rumunsku narodnu tradiciju i recepte svojih baka, ne samo u lokalnoj zajednici nego i šire.
„Naš najznačajniji projekat koji smo realizovali je opremanje Etno kuće u Grebencu. Zahvaljujući lokalnoj samoupravi opštine Bela Crkva dobili smo prostorije na korišćenje i finansijska sredstva za uređenje same postavke. Potrudile smo se da zadržimo autentični izgled kuće i da dočaramo duh prošlih vremena. Uz veliku pomoć meštana Grebenca uspele smo da sakupimo etnološki materijal i da napravimo ovu postavku, koja oslikava nekadašnja domaćinstva u Grebencu. Ovo je jedna banatska kuća sa dnevnom sobom, kuhinjom, spavaćom sobom i ostavom. Predmete za etno postavku dobile smo od meštana Grebenca i uz pomoć starijih žena i njihovih saveta rasporedile smo namešaj i ostale predmete, kako bi se dočarao duh prošlosti i sačuvao za buduće generacije“ kaže Aleksandra Popa, predsednica udruženje „Grebenački miraz“.
Pored udruženja žena u Beloj Crkvi, žene su se udružile u skoro svim naseljenim mestima Južnog Banata i nastoje da obogate kulturni i društveni život u svojoj sredini.
U Samošu u Udruženju aktivnih žena žele da svoje selo učine boljim mestom za život
Slično je i u opštini Kovačica. Jedno od udruženja, Udruženje aktivnih žena Samoš učestvuje svojim radom transformaciji lokalne zajednice još od 2012. godine kada je osnovano. Od svog osnivanja odlučne su da svoje selo učine boljim mestom za život.
„Tada je Samoš bio mesto gde je blato preovladavalo ulicama, gde nam je pijaca bila rasturena, a izgled sela loš. Naš cilj je bio jednostavan – srediti naše mesto,“ priseća se Jelena Trajković, predsednica Udruženja Aktivnih žena Samoš.
Prvi projekti bili su usmereni na uređenje sela. Članice su, uz pomoć donacija meštana i sopstvena ulaganja, uredile pijacu koja je danas u funkciji već više od decenije.
„Nikada nećemo zaboraviti trenutak kada smo tokom uređenja pijace pronašle pravu bombu. Čak je i policija mislila da se šalimo! Na sreću, sve se dobro završilo, a mi smo nastavile s radom,“ kaže Jelena Trajković uz smeh.
Od tada, udruženje je organizovalo brojne akcije, uključujući uređenje parkova, crkvene porte i humanitarne projekte.
Broj članica varira, ali udruženje nikada nije imalo manje od 30 žena na spisku članica.
„Na aktivnosti uvek možemo računati na desetak žena, dok je pet uvek tu, spremne za rad,“ kaže Jelena.
Iako mlađe generacije nisu stalno prisutne, one pružaju podršku kad god mogu. Tokom zime, aktivnosti udruženja fokusirane su na rukotvorine.
„Trudimo se da ne kopiramo, već da napravimo nešto zanimljivo i jedinstveno. Prihod od prodaje tih predmeta koristimo za organizaciju zajedničkih aktivnosti. To je za nas neprocenjivo, jer ženama pruža trenutke odmora i nagradu za njihov trud. Na izletima, koje organizujemo, žene „pune baterije“ i vraćaju se osnažene za nove izazove”, kaže Jelena.
Manifestacije su važan deo rada udruženja.
„Naše prve manifestacije bile su vezane za 8. mart, kada smo organizovale Tortijadu i sav prihod usmeravale u humanitarne svrhe,“ objašnjava Jelena.
Promocija lokalne zajednice ključni je aspekt njihovog rada. Njihovi proizvodi i rukotvorine, poput magneta s natpisom „Pozdrav iz Samoša,“ postali su prepoznatljiv suvenir.
Udruženje takođe igra važnu ulogu u osnaživanju žena.
„Kada ženi pružite vreme za druženje i kreativnost, ona dobija priliku da razvije ideje i unapredi svoje veštine,“ istakla je Jelena Trajković, predsednica Udruženja.
Kao primer navodi upotrebu starih tanjira i šolja koje su pretvorile u unikatne predmete za prodaju.
Podrška lokalne samouprave ključna je za njihov uspeh.
„Godinu počinjemo konkurisanjem za projekte, a opština nam pruža finansijsku i logistčku podršku.“
Jelena posebno ističe saradnju s Turističkom organizacijom opštine Kovačica.
Udruženje žena u Samošu primer je kako zajednički trud može transformisati život u ruralnim sredinama. Njihova posvećenost, energija i ideje ne samo da doprinose razvoju zajednice, već i pokazuju koliko su žene važan faktor u očuvanju tradicije i kulture.
Teksti i fotografije: ekipa portala Vojvođanski agrar
